Овде   ћемо   указати   на   нека   од   најчешћих   и   најзанимљивијих   питања   са   којима   се   сусрећемо   у пракси   и   у   вези   са   којима      смо   давали   правна   мишљења   у   писаној   или   усменој   форми.   Нека   од њих   смо   овде   изложили   у   слободном   формулисању   питања   и   давању   одговора   у   слободној форми,   а   нека   смо   интерпретирали   у   изворном   облику   уз   изостављање   имена   и   презимана запослених   и   установа   у   којима   раде,   а   управо   ради   заштите   њихове   приватности   и   чувања професионалне тајне на коју смо обавезани као адвокати. Напомињемо   да   правна   мишљења   нису   гарант   да   би   суд   или   неки   други   државни   орган   заузели исти    став    поводом    спорних    правних    питања.    Такође    указујемо    и    на    могућност    да    услед протека    времена    и    промена    законских    одредаба    нека    овде    наведена    правна    мишљења    на постављена питања изгубе на актуелности.   Правни тим ФБОШ – адвокат Софија В. Илић и адвокат Андрија С. Марковић  ДА     ЛИ     ЗА     ЧЛАНА     ШКОЛСКОГ     ОДБОРА     МОЖЕ     ДА     БУДЕ     ПРЕДЛОЖЕН     И ИМЕНОВАН     ПРЕДСЕДНИК     ИЛИ     ЧЛАН     ИЗВРШНОГ     ОДБОРА     ОРГАНИЗАЦИЈЕ СИНДИКАТА У ШКОЛИ ? Овим    путем    би    требало        подсетити    да    раније    законодавство    из    области     просвете    стајало    на становишту   неспојивости   наведених   функција.   Наиме,      одредбом   чл.   53.   став   8.   Закона   о   основама система   образовања   и   васпитања   ("Службени   гласник   РС",   бр.   62/03,   64/03   -   исправка,   58/04,   62/04 –    исправка )    прописано   је   да   за   члана   органа   управљања   не   може   да   буде   предложено   ни   именовано лице:   -   које   би   могло   да   заступа   интересе   више   структура;   -   чији   су   послови,   дужност   или   функција неспојиви   с   обављањем   послова   у   органу   управљања;   -   које   је   већ   именовано   за   члана   органа управљања   друге   установе.   Дакле,   постојало   је   мишљење   да   имајући   у   виду   чињеницу   да   је синдикат   удружење   које   самостално   ради   на   остваривању   и   заштити   групних   и   појединачних   права и    интереса    запослених,    лице    које    обавља    функцију    председника    синдиката    не    може    да    буде именовано   за   члана   школског   одбора,   јер   су   послови   председника   синдиката   и   члана   школског одбора   неспојиви.   Он   може   да   присуствује   и   учествује   у   раду   школског   одбора,   али   без   права одлучивања.    Међутим    одредбама    тренутно    важећег    Закона    о    основама    система    образовања    и васпитања,   тачније   оредбом   члана   54 .   став   11.   тач .   1.   Закона   о   основама   система   образовања   и васпитања    прописано   је   да   за   члана   органа   управљања   не   може   да   буде   предложено   ни   именовано лице:   -   које   би   могло   да   заступа   интересе   више   структура   –   осим   чланова   синдиката,   тако   да поново   постоји   недоумица   да   ли   и   председник   синдиката,   а   који   мора   бити   члан   истог   може   бити члан    школског    одбора.    Мишљења    смо    да    ипак    не    може,    а    све    имајући    у    виду    неспојивост дужности, послова и функција, а како то закон у истом члану наводи.  K ОЈЕ     МЕРЕ     ШКОЛА     ТРЕБА     ДА     ПРЕДУЗМЕ     РАДИ     СПРЕЧАВАЊА     НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА      И      ЗАНЕМАРИВАЊА      У      УСТАНОВАМА      ОБРАЗОВАЊА      И ВАСПИТАЊА Ово   је   питање   са   којим   смо   се   врло   често   сусретали.   Наиме,   небројено   пута   су   запослени   у просвети   тражили   правно   мишљење   од   нас   као   правног   тима   ФБОШ   те   се   позивали   на   тзв.   мобинг. С   тим   у   вези   овде   напомињемо   да   о   мобингу,   односно   злостављању   на   раду,   овде   нема   говора   из простог   разлога   јер   се   одредбе   овог   закона   (Закон   о   спречавању   злостављања   на   раду)   примењује искључиво    на    различитим    релацијама    и    нивоима    између    самих    запослених,    а    никако    између запослених    у    установи    и    оних    који    то    нису    (родитељи) .    Овде    запосленим    преостају    правна средства    на    нивоу    сваког    грађанина    из    области    грађанског    и    кривичног    права    (подношење прекршајних, кривичних пријава, приватних кривичних тужби, грађанских парница и др.). Међутим,   поред   свега   морамо   напоменути   да   су   ради   добијања   одговора   на   питање   које   мере   и активности   треба   школа   да   предузме   да   би   се   против   родитеља,   односно   старатеља   детета   или ученика   покренуо   прекршајни,   односно   кривични   поступак   у   случају   повреде   забране   из   члана   45. став   8.   Закона   о   основама   система   образовања   и   васпитања,   истичемо   да   у   том   случају   школа   треба да   поступи,   у   складу   са   Правилником   о   Протоколу   поступања   у   установи   у   одговору   на   насиље, злостављање   и   занемаривање   ("Службени   гласник   РС",   бр.   30/2010).   Овде   бисмо   посебно   желели да   истакнемо   да   смо   приметили   да   запослени   у   просвети,   па   чак   и   органи   ових   установа   нису довољно   упознати   и   да   недовољно   примењују   овај   подзаконски   акт   који   се   односи   на   све   структуре у   процесу   образовања   (запослени,   ученици,   родитељи)   иако   овај   правни   акт   на   веома   детаљан начин   утврђује   мере   за   случај   превенције,   спречавања   и   отклањања   последица   насиља   у   школским установама.  Молила   бих   све   који   могу   да   ме   посаветују,напишу   своје   мишљење   што   пре. ..    Моја школа   од   понедељка   1.    12.   биће   у   штрајку,од   53   људи,   6   неће   штрајковати.   Ја   сам директорки   проследила   допис...а   сада   она   и   секретар   школе   мени   тврде   да   учитељи   у боравку   не   могу   да   штрајкују   иако   се   сећам   да   су   ови   синдикати   у   најави   штрајка истакли    да    ће    само    прве    недеље    боравак    радити    нормално,    а    касније    и    они скраћено...занима   ме   да   ми   неко   да   правно   тумачење   на   које   да   се   позовем   да   и учитељи   у   боравку   као   и   остали   запослени   имају   право   на   штрајк   и   да   их   директор   и секретар не могу условљавати да морају да раде.   Може ли неко да ми помогне? Право   на   штрајк   регулисано   је   одредбом   чл.   61.   Устава   РС,   као   и   одредбама   закона   о   штрајку.   У том   смислу   свако   запослено   лице   има   право   избора   да   ли   ће   да   штрајкује   или   неће.   Понављамо свако    запослено    лице.    Ограничења    овог    права    прописане    су    законом,    а    пре    свега    у    случају запослених   у   просвети   постоји   ограничење   у   погледу   минимума   процеса   рада.   Напомињемо   да штрајк   мора   бити   пријављен   у   складу   са   законом   и   мора   се   спроводити   у   складу   са   законом. Уколико   је   овај   услов   испуњен   нико   вас   не   може   спречити   да   штрајкујете   уколико   је   то   ваша   воља, било   да   радите   у   класичној   настави,   било   да   радите   у   дневном   боравку   или   на   било   ком   радном месту.    Овде   се   поставља   само   техничко   питање   шта   радити   са   децом   у   дневном   боравку?   У   том   смислу то   представља   искључиво   проблем   директора   који   мора   осмислити   модел   да   деца   у   дневном боравку не буду оштећена. Дакле,   имате   право   на   штрајк,   а   директору   морате   указати   на   своја   права.   За   почетак   дајемо   Вам овлашћење     да     директору     презентујете     ово     правно     мишљење     правног     тима     синдикалне организације ФБОШ: Такође,   саветујемо   да   укажете   директору   на   могућност   да   таквим   поступањем   крши   одредбе Закона    о    штрајку,    те    да    самим    тим    може        установи    нанети    велику    штету,    па    са    тим    у    вези напомињемо   да   је   одредбом   чл.   19.   закона   о   штрајку   одређено   новчано   кажњавање   како   правног, тако   и   одговорног   лица   у   случају   кршења   одредаба   овог   закона,   тако   да   ће   се   новчаном   казном   од 15.000   до   150.000   нових   динара   казнити   за   прекршај   предузеће   или   друго   правно   лице   ако   спречава запослене   да   учествују   у   штрајку   или   употреби   мере   принуде   ради   окончања   штрајка   или   ако предвиди   повољнију   зараду   или   друге   повољније   услове   рада   за   запослене    који   не   учествују   у штрајку   (члан   15   став   2)   и   одговорно   лице   у   предузећу   или   другом   правном   лицу   новчаном   казном од 1.000 до 9.000 нових динара.  ОСТВАРИВАЊЕ    ПРАВА    НА    СУДСКУ    ЗАШТИТУ    ЗАПОСЛЕНИХ    У    УСТАНОВАМА ОБРАЗОВАЊА   И   ВАСПИТАЊА .    РОКОВИ   ЗА   ОСТВАРИВАЊЕ   ОВЕ   ЗАШТИТЕ   НАКОН СПРОВЕДЕНОГ ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА Запослени   у   установама   образовања   и   васпитања   остварују   право   на   судску   заштиту   на   основу Закона   о   основама   система   образовања   и   васпитања   који   је   lex   specialis    у   односу   на   Закон   о   раду. Одредбама   Закона   о   основама   система   образовања   и   васпитања   прописано   је   да   директор   установе покреће,   води,   доноси   одлуку   и   изриче   меру   у   дисциплинском   поступку   против   запосленог,   у складу   са   законом.   Дакле,   директор   установе   покреће,   води,   доноси   одлуку   и   изриче   меру   у дисциплинском    поступку    против    запосленог.    Законом    су    на    посебан    начин    уређена    поједина питања   из   радног   односа,   између   осталих,   питање   повреде   радних   обавеза,   престанка   радног односа   по   сили   закона,   правне   заштите   запосленог   у   установи.   Радни   односи   су   уређени   Законом   о раду,   али   како   је   Закон   lex   specialis    у   односу   на   друге   законе,   па   и   Закон   о   раду,   исти   има   првенство примене.   Дакле,   на   запослене   у   установи,   у   погледу   права   и   обавеза   из   радних   односа   примењује се   Закон,   као   lex   specialis ,   у   делу   који   те   односе   уређује   на   посебан   начин.   Одредбама   Закона   о основама   система   обаразовања   и   васпитања   прописано   је   да   на   решење   о   остваривању   права, обавеза   и   одговорности   запослени   има   право   на   приговор   органу   управљања,   у   року   од   осам   дана од    дана    достављања    одлуке,    односно    решења    и    да    је    орган    управљања    дужан    да    одлучи    по приговору   у   року   од   15   дана.   Имајући   у   виду   наведену   норму ,    јасно   је   да   запослени   у   установи   има право   да   уложи   приговор   на   решење   којим   се   одлучује   о   његовим   правима   и   обавезама,   у   року   од осам   дана   органу   управљања   установе,   који   о   приговору   одлучује   у   року   од   15   дана.   У   случају   да орган   управљања   не   одговори,   рок   за   остваривање   судске   заштите   почиње   да   тече   од   момента   када је    школски    одбор    требало    да    одлучи    по    приговору.    У    овом    случају    или    ако    запослени    није задовољан   другостепеном   одлуком,   може   да   се   обрати   надлежном   суду   у   року   од   15   дана.   Дакле, запослени   у   установи   остварује   право   на   судску   заштиту   на   основу   Закона   као   lex   specialis    у   року   од 15 дана.  ВОЂЕЊЕ   ДИСЦИПЛИНСКОГ   ПОСТУПКА   ПРОТИВ   УЧЕНИКА   ЗА   ПОВРЕДУ   ВАН ШКОЛЕ Ако   је   повреда   обавеза   ученика   учињена   ван   школе,   након   ступања   на   снагу   Закона   о   основама система   образовања   и   васпитања   ("Службени   гласник   РС",   број   72/09),   тј.   после   11.   септембра 2009. године, не може се покренути дисциплински поступак.  Звао   ме   колега    -    председник   синдиката   из   ОШ   ___________,   који   иначе   живи   у   _________,   а ради   у   Бг,   и   пита   како   може   да   правно   регулише   своје   путне   трошкове.   Тренутно   му директор    излази    у    сусрет    и    прави    распоред    тако    да    не    долази    сваки    дан    и    тако фунционише,   али   се   он   боји   када   дође   нови ,   а   што   је   ускоро,   јер   садашњем   истиче   мандат   и иде   у   пензију,   да   ће   му   нови   диша   тражити   свакодневни   долазак.   Пита   како      да   формулише захтев за путне трошкове и када и коме их подноси.      Унапред захвалан, поздрав . Закон   о   раду   (Закон   је   објављен   у   "Службеном   гласнику   РС",   бр.    24/2005 ,   61/2005 ,   54/2009 , 32/2013    и    75/2014 )   одредбом   чл.   118.   ст.   1.   одређује   да;“Запослени   има   право   на   накнаду трошкова   у   складу   са   општим    актом   и   уговором   о   раду,   и   то   за   долазак   и   одлазак   са   рада,   у висини   цене   превозне   карте   у   јавном   саобраћају,   ако   послодавац   није   обезбедио   сопствени превоз ...“. Дакле,   Закон   о   раду   запосленом   признаје   право   на   накнаду   ових   трошкова   али   само   уколико је   то   предвиђено   општим   актом   или   уговором   о   раду   и   запослени   ово   право   остварује   на начин    предвиђен    општим    актом    или    уговором    у    раду.    У    том    смислу    одредбом    чл.    25. Посебног   колективног   уговора   ("Сл.   гласник   РС",   бр.   12/09 ,   67/11,   1/12)   одређено   је   да: „Запослени   има   право   на   накнаду   за   долазак   и   одлазак   са   рада   у   висини   цене   превозне   карте   у јавном   саобраћају(градски,   приградски,   међуградски),   која   мора   бити   исплаћена   до   петог   у месецу за претходни месец, уколико се накнада исплаћује у новцу. У   том   смислу   њему   нико   не   може   ово   право   да   ускрати   и   сматрамо   да   неће   имати   проблема   у вези    са    тим,    али    опреза    ради ,     имајући    у    виду    да    имамо    веома    богату    судску    праксу    у идентичним   правним   стварима,   саветујемо   писано   обраћање   послодавцу   ради   накнаде   ових трошкова .     Уколико    послодавац    одбија    исплату    ових    трошкова,    нажалост    морамо    да саветујемо    чување    искоришћених    карата    за    превоз    (појединачних    или    месечних    уколико постоје   за   дату   релацију)   које   би   представљале   доказ   у   евентуалном   судском   поступку ,    у случају    да    запосленом    у    просвети    ово    право    буде    оспорено.    Рок    застарелости    овог потраживања   износи   3   године   као   и   код   сваког   новчаног   потраживања   из   радног   односа. Такође,   треба   пратити   шта   ће   нови   ПКУ,   чије   доношење   предстоји,   предвидети   по   овом питању. На недељни распоред запослени не може да утиче.